nadji doktora Вести
Latinica
+Додајте доктора
Вести

У Србији десетогодишњаци имају стрије и проблеме са притиском!

Датум ДАТУМ 23 10 2015
Извор Новости Извор 0 КОМЕНТАРА
У Србији десетогодишњаци имају стрије и проблеме са притиском!

ГОТОВО свако пето дете у Србији је прекомерно ухрањено или већ гојазно, и због тога ће, у будућности, готово сигурно, тврде стручњаци, бити пацијент кардиолога, ендокринолога и других специјалиста за хроничне болести које значајно скраћују животни век. Истраживачи Дечјег националног медицинског центра у Америци упозоравају да ће, први пут у историји, данашња деца, можда, живети краће него њихови родитељи. Разлог је - вишак килограма.

Просечно дете узраста између седам и 14 година, према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", још је нормално ухрањено: тешко је 42,4 килограма и високо 147,5 центиметара. Стручњаке, међутим, забрињава што се повећава број гојазних. Само од 2006. до 2013. године, број гојазне деце је повећан са 8,5 одсто на 13,7!

Када се додају и они дечаци и девојчице који имају вишак килограма, али још нису прешли границу од које се рачуна гојазност, у најмлађим генерацијама је више од 18 одсто дебељуца.

- Раније смо у одељењу имали једно или 2 гојазних, а сада и по десеторо деце са значајним вишком килограма - каже за "Новости" др Дејан Јонев, педијатар у Дому здравља Чукарица са 29 година радног искуства. - Сматра се да је то углавном последица неправилне исхране, са пуно брзе, масне хране, сокова, слаткиша, али и неизбалансираног уноса хране. Уместо три главна оброка и две ужине, великом броју старијих адолесцената први оброк је вечера и то се, наравно, одражава на телесну тежину. Такође, значајно је смањена физичка активност. Деца више не трче, мало и ходају, углавном сатима седе испед компјутера, аи то мало физичке активности коју имају у школском програму на различите начине покушавају да се ослободе. Последица је то што сада имамо децу са хипертензивним кризама.

Доктор Јанев, међутим, сматра да не можемо баш за све да окривимо само лоше навике, јер се сада, генерално, мање здраво живи него раније.

- Сигурно је да узрок и за гојазност постоји у храни коју једемо, јер чак и када пажљиво планирамо јеловник, питање је колико је храна здрава - сматра др Јонев. - Кроз месо и поврће сада уносимо и хормоне који се дају животињама и користе при узгајању биљака. Никад се раније није дешавало да дете има стрије, а сад ове промене на кожи виђам и код десетогодишњака!

Генерално, у Србији око 55 одсто становништва има проблема са прекомерном телесном тежином. Начелница Клинике за ендокринологију КБЦ Војводине професор др Едита Стокић, каже да нас то карактерише као гојазну нацију.

- Последњи подаци показују да је порастао и број деце са прекомерном тежином и да је сада, практично, свако пето дете гојазно - рекла је др Стокић. - То је огромна армија деце која ће у перспективи, ако нешто не предузмемо, имати бројне компликације: повишен крвни притисак, дијабетес типа 2, неке облике малигнитета и бројне друге здравствене проблеме.

На нашим просторима свакако постоје и културолошки узроци за гојазност, јер се деца, поготово ако их чувају баке, сваки час нуткају да једу, а уврежено је погрешно мишљење да мршаво дете није здраво.

- Око 60-85 одсто деце која су гојазна у школском узрасту остају таква и касније, што доводи до појаве хроничних незаразних болести, као што су хипертензија, рана атеросклероза, шећерна болест тип 2, али и до ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја - каже за "Новости" магистар др Јелена Гудељ Ракић, начелник Центра за промоцију здравља у Институту "Др Милан Јовановић Батут". - Ова обољења и гојазност, удружени у тако раном животном добу, проузрокују скраћивање очекиване просечне дужине живота, доприносе великом оптерећењу болестима у наредној генерацији и угрожавају функционисање система здравствене заштите и осигурања.

ЧЕТИРИ САТА АКТИВНОСТИ Недељно

Истраживања показују да 80 посто деце у Србији бар два пута недељно има физичке активности, али су ти подаци добијени "на реч" анкетираних. Чак и да је тако, то је за децу, а поготову ону са вишком килограма, недовољно. Према речима лекара, најмлађи би требало да се четири пута недељно по сат времена посвете физичкој активности.

Није свеједно ни која је активност у питању: шетња, рецимо, готово да нема ефекта. Деци се препоручује активност која ангажује све групе мишића: пливање, колективни спортови, аеробик ... За већину се активност своди само на три часа физичког васпитања недељно у основној школи, па ни она није за све ђаке истог квалитета. У многим школама нема места за све у фискултурној сали, па ученици најнижих разреда физичко "одраде" у учионици.

Коментари о овој вести

Нема коментара.

Постави коментар


?Правила понашања