nadji doktora Вести
Latinica
+Додајте доктора
Вести

Смех лечи и срце и плућа!

Датум ДАТУМ 31 10 2015
Извор Новости Извор 0 КОМЕНТАРА
Смех лечи и срце и плућа!

ДУХОВИТИ, весели, дружељубиви, чести су коментари странаца о српској менталитету. Шала и смех, вицеви за сваку прилику, успевали су да преживе на овим просторима, упркос свему. Кризама, ратовима, транзицији. С друге стране, "слика са терена" оставља другачији утисак - улице, кафићи, аутобуси, пуни су зловољних, намрштених лица. По свим истраживањима најсрећнијих земаља света, Србија је при дну. Да нам недостаје смеха, потврђују и клубови смеха и тренери смејања који су се последњих година појавили иу Србији, а тврде да нам је осмех преко потребан, чак и на силу. Смех, каже наука, не лечи само душу, већ и тело!

Није тешко претпоставити зашто су житељи Србије са етикете "весељаци", прешли на "мргуде". По речима социолога Љубише Деспотовића, иако су питања среће и смеха универзална нису имуна на време и околности у којима живимо.

- Могуће је наћи личну срећу иу лошим друштвеним околностима, али је то достижно само малом броју духовно благородних људи који срећу проналазе иу себи самима - каже Деспотовић. - Сви остали смо мање или више контаминирани лошом стварношћу па нам она отежава и запречава пут ка срећи а поготово добром расположењу и потреби да се смејемо. Смех је, нажалост, све мање лековито средство, било због чињенице да се све мање смејемо или да је око нас све мање људи који би са нама умножили дарове које он доноси.

Како Деспотовић каже, раније смо били народ ведрији духом, спремнији на шалу, често и на свој рачун, али смо сада утонули у сивило кризе, па срећу можемо наћи једино у оазама људскости, у кругу пријатеља, породице иу култури. Да смо одавно прешли на страну ненасмејаних народа, каже и психотерапеут др Зоран Миливојевић. По његовим речима, према различитим истраживањима високо смо песимистичан народ, имамо негативно очекивање од будућности.

- У ствари смо реалистични, јер нас је искуство у протеклих пар деценија научило на негативно, а изгубили смо наду да ће се ствари у догледно време позитивно променити - каже Миливојевић. - И зато смо ми људи који су забринути, који више мисле како да смање несрећу, него како да постигну срећу.

Како наш саговорник каже, смех је користан, чак и када је вештачки.

- Истраживања су показала да и смех на силу или форсирани смех има сличне последице по тело као што има и аутентични смех - прича Миливојевић. - Доказано је да смејање на силу по пар минута неколико пута дневно доводи до смањења повишеног крвног притиска. Постоји и "терапија смехом" која се обично спроводи у групи иу којој након пар минута смејања на силу, такав смех постане толико смешан, да се људи аутентично смеју.

Не чуди онда што се у свету и код нас отварају клубови и школе смеха, чији тренери тврде да са смехом долази и срећа. Смех се вежба и након неког времена порасте капацитет за смејање. Социолози и тренери смеха сматрају да је разлог што се данас мање смејемо, јер срећу све више условљавамо оним што смо купили и имамо. А чувена је реченица покојног патријарха Павла: "Није срећан онај ко пуно има, већ је срећан онај коме мало треба".

- СТАЛНО чекамо услове за смех, чекамо виц, шалу, лепо време, животне околности, а заправо не смејемо се зато што смо срећни, већ смо срећни зато што се смејемо - каже Оливера Радовановић, смех јога учитељ. - Мит је да морамо бити срећни да бисмо се смејали, имали разлог за смех или развијен хумор. Смех јога је физички оријентисана техника која одмах након прве вежбе мења расположење у позитивно. Подстиче дечју разиграност у нама, играмо се као велика деца, јер једино су деца срећна без разлога. А ми смо постали условни, како за смех тако за срећу. Ако купим овај ауто, или ове ципеле, бићу срећан ...

По њеним речима, психијатар са Станфорд универзитета у Калифорнији, др Вилијам Фру, показао је да је већи део главних телесних физиолошких система стимулисан веселим смехом. Његово истраживање потврдило је да 20 секунди интензивног смеха, чак и ако се "одглуми", може да удвостручи број откуцаја срца за три до пет минута. Доказао је да раздраган смех има ефекат добре физичке вежбе, а може смањити могућност да дође до инфекција дисајних органа.

Прошлогодишња британска студија показала је да 15 минута смеха повећава степен издржљивости бола за око 10 процената, јер помаже лучење ендорфина - хормона среће, који смањује бол. Када се смејемо дубоко и снажно, уносимо пуно кисеоника, а др Ото Варбург, дибитник Нобелове награде, рекао је да "када бисмо уносили довољно кисеоника у наше тело, ниједна ћелија не би оболела од канцера."

- НАУКА је доказала и да смех развија емпатију, заједништво, једнакост, брижност, љубазност, када се смејемо ми смо у потпуности отворени ка другима - каже Радовановић.

- Смех нам је у генима, па су неки предодређени да се више смеју. Али, од нашег васпитања, животних околности и карактера зависи колико смо склони ка смеху. Ако се ми не смејемо, наша деца немају од кога да науче. Да ствар буде још гора, својој деци приказујемо смех као негативну радњу, што све заједно доводи до усамљености. Пре двадесетак година као народ много смо се више смејали, причали вицеве, збијали шале, имали у медијима комедију ...

Са већом вољом смо живели и пуно се дружили. Уверење да немамо право да се смејемо ако живимо лоше, није исправно. То узрокује многе болести, отуђеност, усамљеност, депресију и врло смањену продуктивност.


Коментари о овој вести

Нема коментара.

Постави коментар


?Правила понашања